Томислав Николић

[Stari]

Kada se Vojislav Šešelj dobrovoljno uputio u Hag, saznavši da je protiv njega podignuta optužnica pred Međunarodnim krivičnim sudom za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, njegov dvostruki kum Tomislav Nikolić, poznatiji u narodu kao Toma Grobar, video je svoju životnu šansu. I nije je propustio.
Od svog kuma Vojislava, u čijoj senci je bio od osnivanja Srpske radikalne stranke, gospodin Nikolić se učio strpljenju i trgovini. I tu je nauku ubrzo savladao.
 

 Od dunđera do poslanika     
 

 Tomislav Nikolić je po struci građevinski tehničar. Nakon što je davne 1971. godine napustio studije na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, započeo je radnu karijeru u Građevinskom preduzeću Žegrap.
Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ.

U kragujevačkoj firmi "22. decembar" bio je šef investicija 12 godina.

Dve godine je bio i tehnički direktor javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu. Zbog zaposlenja u ovom pogrebnom preduzeću dobio je nadimak Toma Grobar. Ovaj nadimak, pokazaće se, verno odslikava prirodu Nikolićevog učinka u politici.
Zahvaljujući kumu Vojislavu Šešelju, g. Nikolić je u Srpskoj radikalnoj stranci, na prvoj skupštini Centralne otadžbinske uprave 23. januara 1991. godine, izabran za potpredsednika stranke, a potom, tri puta zaredom, biran je i za zamenika predsednika stranke.
Život porodice Nikolić počeo je da se radikalno menja ulaskom Tomislava u politiku. Kao neimar, Tomislav Nikolić je sa ženom Dragicom i svoja dva sina, Radomirom i Branislavom, putovao i stanovao na gradilištima. Dolaskom u Beograd sve se promenilo.
Kada je Slobodan Milošević, nakon pobede 1987. godine na čuvenoj Osmoj sednici Saveza komunista Srbije, postao Veliki Vođa, počeo je raspad SFRJ.
Pod pritiskom iz inostranstva, a naročito padom komunizma u SSSR-u, Milošević popušta i pristaje na višestranačje. Njegov Savez komunista Srbije prerasta u Socijalističku partiju Srbije. Počinju da niču partije: od Srpske narodne obnove, nastale jedne januarske noći u Novoj Pazovi, pa preko Srpskog četničkog pokreta i dalje, rađao se bauk novog ekstremizma, potreban dolazećem vođi da pokaže narodu kako i od njega ima gorih.
Veliki Vođa zahteva od svoje tajne policije da ona formira opozicione stranke po svojoj meri i ukusu. Prave se preseci psihofizičkih svojstava kandidata, proučavaju njihove biografije, sabira prljav veš, procenjuje njihov realan kapacitet, njihova moć i kooperativnost sa Službom.
 

Dosije koji obećava
   
I Služba stupa na scenu. Prvi policajac Srbije u to vreme je Radmilo Bogdanović. Prvi operativac SDB-a je Jovica Stanišić, čak i u vreme kada je njen načelnik bio Zoran Janaćković, Miloševićev partijski drug iz Leskovca.
Rukovodilac centra SDB-a u Kragujevcu Bane Ilić pronalazi Nikolićev dosije i upućuje ga u centralu na obradu. Bezbednjak iz Kragujevca preporučuje Nikolića za "velike akcije". Opisuje ga kao hladnog, frustriranog, mračnog, spremnog na saradnju i dokazivanje. Tomislav Nikolić je, opisuje ga Ilić, u 13. godini ostao bez majke i brata, koji su tragično izgubili život. Ta teška porodična tragedija ostavila je na duši dečaka Tomislava neizbrisiv trag. Mrak nikada nije izašao iz njegove duše.
Nikolić je, kao neimar, revnosno sarađivao sa Službom.
Iskusni operativci iz Beograda "uzimaju dosije u rad". Tako Tomislav Nikolić dobija iznenada svu logističku podršku, pa je odmah preporučen Vojislavu Šešelju.
Tako je Srbija dobila jaku opozicionu stranku, koja to, u stvari, nikada i nije bila.  Ova partija će postati, narodski govoreći, jedan običan tariguz, a njen zadatak je da simulira opoziciju, da javno kritikuje vlast, u suštini ne dovodeći u pitanje vodeću ulogu Velikog Vođe.
 

Grešnik, povratnik, pokajnik...
 

Već 1992. godine Tomislav Nikolić ulazi kao poslanik u Narodnu skupštinu Srbije. Od tada do danas je neprekidno u toj ulozi! On je poslanik sa najdužim stažom u srpskom parlamentu!
Sposobnost da služi odano svojim gazdama g. Nikolić je pokazivao svih ovih godina. Sudija za prekršaje u Gnjilanu osudio je 1995. godine Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja na po dva meseca zatvora, jer su radikali tada bili u ulozi "prave opozicije".
Jednom doušnik i saradnik, zauvek saradnik...
Svoju službu g. Nikolić je dobrano naplatio. Dobio je stan od 170 kvadrata u elitnom naselju na Novom Beogradu, čija je tržišna vrednost preko 510.000 evra. Kasnije je g. Nikolić s lakoćom platio porez na "ekstraprofit".
Dva sina, dva sokola Tomislava Nikolića, stasavaju i otac ih šalje u biznis. Toma postaje blizak sa fudbalskom mafijom - Ivanom Ćurkovićem, Žarkom Zečevićem, Nenadom Bjekovićem... Sa Đurićem i Mijatom Savićem (tastom Čede Jovanovića). Postaje i akcionar Veterinarskog zavoda u Zemunu, čiji su radnici nedeljama štrajkovali buneći se zbog krađe u privatizaciji. Njegov politički saborac Aleksandar Vučić često u svom stanu prima Vladimira-Bebu Popovića, o čemu svedoče bezbednosne kamere u zgradi i portirska služba koja istovremeno radi i za policiju.
I mafija se odužuje Tomi. Njegov sin Radomir postaje trener Partizanovih "Petlića", nakon što se FK Teleoptik udružio sa klubom iz Humske. Tomin  sin je brzo zgrnuo velike pare. Crna trojka Partizana mu je to namestila. Zadatak njegovog oca je bio da, povremeno, u novinama ili na televiziji saopšti kako rado, jednom nedeljno, popije kafu za Zekom i Ćuretom!
Ljutom radikalu, koji je godinama žvalavio pričom i kletvama da se brane "Svete srpske zemlje", nije zasmetalo što je rođeni brat Ivana Ćurkovića poginuo 1992. godine kao pripadnik hrvatskog Zbora narodne garde (Zenge) i to prvog dana nakon što je napustio svoj stan na Voždovcu.
Porodica Nikolić uvećava vozni park, kupuju se skupi automobili, gradi se kuća u Tominom rodnom selu. Samo u gradnju kuće i njeno imanje Toma ulaže 200.000 evra!
Kada je februara 2003. godine Vojislav Šešelj dobrovoljno otišao u Hag, njegov dvostruki kum preuzima stranku. I kasu! I sve Šešeljeve obaveštajce, prijatelje, biznismene.
 

Prema svecu i tropar 
 

Polako, ali sigurno, Nikolić počinje da se osamostaljuje, da stvara svoju organizovanu kriminalnu grupu u stranci.
Gospodin Nikolić postaje suvlasnik u Europolisu, zajedno sa Žarkom Zečevićem i Draganom Đurićem, vlasnikom Zekstre, bivšim taksistom.
Mnogi intelektualci, preduzetnici, naučnici, pisci, razočarani učinkom novih vlasti, nakon obaranja Miloševića prilaze vođstvu SRS-a, verujući da će ta partija nešto promeniti u životu Srbije i njihovim životima.
Okružen vernim Šešeljevim sledbenicima, Nikolić mora da je stalno na oprezu. Dragan Todorović, Zoran Krasić, Nataša Jovanović, Gordana Pop Lazić... stalno su prisutni u radu stranke, i Nikolić mora da oprezno rukovodi svojim prevratničkim timom.
 

Oj sinovi, moji sokolovi...
 

Sreću i spokojstvo porodice Nikolić doveo je u pitanje Dragičin stariji sin. On je pre tri  godine otputovao u SAD. Njegov otac je godinama bio na crnoj listi Vlade SAD. I on i Aleksandar Vučić.
To su postali zahvaljujući Tominom sinu. Mlađani Nikolić je pokazao svoju snagu i bahatost kod Ujka Sema, i -  zaglavio je u zatvoru.
Nema Srbija samo slučaj "Kovačević". Pre toga je imala slučaj "Nikolić"!
Zamenik predsednika SRS-a pristupa akciji "povratka sina iz tuđine".
Odlazi u Ambasadu SAD. Bled, odlučan, snishodljiv.
Tomislavu Nikoliću, nakon što im je saopštio svoju molbu, poručuju da će "pokušati da učine što je u njihovoj moći". I čine.
Tomin sin se vraća kući, a službenici ambasade ćute o ovom događaju kao zaliveni. I direktor BIA Rade Bulatović ćuti. Takav je zadatak dobio.
Prve znake da je grešnik Nikolić postao pokajnik Nikolić neki od njegovih prijatelja uočavaju već prvih dana prošle (2008) godine.
Jedan od Tominih prijatelja vodi operativca jedne naše službe kod Tome Nikolića, koji mu pokazuje snimke i zapise da Aleksandar Vučić prima velike pare od funkcionera Demokratske stranke! (I Nikolić i Vučić bili su u isto vreme na apanaži Aleksandra Nikitovića, šefa Koštuničnog kabineta, prim. aut.).
Tog kobnog januarskog dana operativac tajne službe izašao je sluđen iz Nikolićevog kabineta. Naime, Nikolić mu je kazao da mu ništa ne veruje, jer on bezrezervno veruje Aleksandru Vučiću.
Nikolić odmah okreće telefon šefa tajne službe i operativac je bio - smaknut! Gospodin Nikolić  je znao šta Vučić radi, ali je postigao dvostruku korist: pokazao je svoju lojalnost Jočiću i Bulatoviću, a obezbedio dokaze za Vučića, kada mu zatrebaju!
Mesec dana kasnije, Tomislav Nikolić kao protivkandidat Borisu Tadiću, 3. februara prošle godine, još u 21 sat priznaje da je Boris Tadić pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora. Upućeni tvrde da je Toma za priznavanje pobede dobio neverovatnih osam miliona evra! Na taj način je dodatno stekao i naklonost određenih krugova u američkoj administraciji, jer je "gospodin Nikolić pokazao zahvalnost zbog pomoći koja mu je pružena u vezi sa njegovim sinom".
Nekoliko prijatelja obaveštavaju g. Nikolića, nakon njegovog poraza na predsedničkim izborima, da raspolažu informacijama da je oko 30 članova njegove stranke otputovalo u SAD na obuku, sa ciljem da razbiju stranku. Svedoci ovog događaja tvrde da ih je Toma uveravao da to nije tačno, ali je odmah je prekinuo svaki kontakt sa njima.
Ulogu pokajnika Nikolić je uveliko prihvatio još početkom 2008. godine. Premijer Koštunica poziva Nikolića i Ivicu Dačića, obaveštavajući ih da će podneti ostavku zbog nesnosnog ponašanja stranke G17 Plus.  Predlaže Nikoliću i Dačiću da njihove tri stranke formiraju novu vladu Srbije. Na Dačićevo i Koštuničino iznenađenje, Nikolić odbija ponudu, obaveštavajući ih da hoće da razbije SRS i da osnuje svoju partiju! I, naravno, slede opštinski, gradski, pokrajinski i republički izbori. Aleksandar Vučić je kandidat za gradonačelnika Beograda.
To su poslednji izbori na kojima će Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić učestvovati kao kandidati Srpske radikalne stranke.
Tomislav Nikolić je 5. septembra prošle godine podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke zbog, kako je obrazložio, razmimoilaženja koja su u stranci nastala povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
U Skupštini Srbije je zajedno sa još dvadeset radikalskih poslanika formirao poslanički klub "Napred Srbijo", a 12. septembra isključen je iz Srpske radikalne stranke.
Zvanično je 21. oktobra prošle godine osnovao Srpsku naprednu stranku, na čijoj je osnivačkoj skupštini izabran za predsednika.
Po ranije postignutom dogovoru sa predsednikom Srbije i Ivicom Dačićem, 20 poslanika Srpske radikalne stranke, među kojima je bio i Tomislav Nikolić, zadržali su poslaničke mandate, jer su pristali na punu kooperativnost sa DS-om. Naravno, uz veliku apanažu.
Sedište Srpske napredne stranke je u Čika Ljubinoj ulici broj 8, u poslovnom prostoru koji je Nikoliću iznajmio biznismen Đorđije Nicović, koji je pokupovao desetine preduzeća u Srbiji, bez prebijene pare, i tako opljačkao nekoliko hiljada radnika!
Gospodin Nicović je poslovni prostor (takođe otet!), okrečen, opremljen i ozvučen, ustupio g. Nikoliću očekujući zahvalnost stranke. Ali, kome Nikolić zahvaljuje, tome odmah spadaju gaće.
Veliki zadatak ima Tomislav Nikolić. Mora da vrati uslugu američkoj vladi. A to će Srbiju koštati njene budućnosti.
Čovek koji je 15 godina pozivao Srbe da se bore za svoje svete teritorije i na njihovoj nesreći zgrtao milione evra, danas iste te ljude poziva da uđu u NATO, u Evropsku uniju...
Put od grešnika, preko pokajnika do uglednika, u slučaju Tomislava Nikolića neobično je kratak.

[Valerija]

Znamo svi da je prodao dusu Tadicu. Prema tome - za njega ce glasati samo "tadicevci"

[Zoraida]

Ovaj covek me je totalno razocarao, kao i mnoge druge. Ko za njega bude glasao - glasa za status quo.

[tina]

Lider naprednjaka Tomislav Nikolić na proleće bi trebalo da otputuje u Ameriku, a prema prvim nezvaničnim najavama, domaćin će mu biti neko od visokih zvaničnika Obamine administracije. Pre nego što se otisne preko Atlantika, Nikolić će otputovati u višednevnu posetu Kini, možda već u januaru.
- Imam najavu kineskog ambasadora da priprema moj put u Peking - potvrdio je Nikolić - Na malo duže staze ugovara se i moj put u Ameriku. Očekujem da bi tamo trebalo da budem primljen na visokom nivou. Nedavno sam i od ambasadora Izraela dobio poziv da posetim njihovu zemlju.
Tabloid je u prošlom broju opisao razvojni put gospodina Nikolića, koji je od referenta za grobna mesta u kragujevačkom komunalnom pogrebnom preduzeću dospeo do šefa poslaničke grupe Napred Srbijo.
Povodom Nikolićevog odlaska u Sjedinjene Američke Države u posetu na najvišem nivou, koja se, prema njegovom priznanju, brižljivo priprema za proleće, vredi citirati ranije izjave gospodina Nikolića.
 

Prijatelji i neprijatelji

Kao zamenika predsednika SRS-a, Tomislava Nikolića je Press pre dve godine upitao da li je još na crnoj listi Vlade SAD, kojom se njemu i još nekim vođama SRS-a zabranjuje ulazak u ovu zemlju. Odgovorio je da mu nije poznato da li je neki od radikala na "crnoj listi" američke vlade.
- Da vam iskreno kažem, to me i ne interesuje! Nikada nisam tražio njihovu vizu, a kako stvari stoje, niti ću! Nisam na spisku onih koji zarađuju pare u Americi, tobože držeći nekakva predavanja - kategoričan je bio Tomislav Nikolić.
Tabloid je u prošlom broju upoznao čitaoce sa prevratom koji je u svojoj bivšoj stranci, a i u svojoj duši i u javnom nastupu, izveo gospodin Nikolić.
Podsećamo da je, nakon što je njegov sin Radomir u SAD pre nešto više od dve godine počinio teži krivični prestup, njegov otac pristupio akciji povratka sina iz njemu omražene zemlje, koju je skoro dve decenije označavao kao zemlju mraka i neprijatelja srpstva. Jašući na mržnji i vodeći kampanju protiv SAD i zapadnoevropskih država, gospodin Nikolić je napredovao u svojoj stranci. Postao je drugi čovek, zaradio je lepe pare, stan od 170 kvadrata, automobile, sinovi su mu se okućili, dobili stanove, napunili konta. I to sve zahvaljujući ocu Tomislavu koji je upirao prst na SAD, Nemačku, Francusku, Englesku... nazivajući ih najvećim neprijateljima Srbije, pozivajući građane da glasaju za Srpsku radikalnu stranku i njega kao predsednika Srbije.
Ali, kada je sin Raša zabrljao, otac je zaboravio na svoju prošlost, na dve decenije u kojima je na sva usta pozivao sledbenike da ga podrže u naporu da oslobodi Srbiju te pošasti.
Gospodin Nikolić je kao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke bio i potpredsednik Vlade Srbije u mandatu Mirka Marjanovića.
Istražitelji Krivičnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije interesovali su se za učešće gospodina Nikolića u događajima u selu Antin u Hrvatskoj. Tim povodom Haško tužilaštvo se ozbiljno namerilo na gospodina Nikolića. Od dalje istrage oslobodili su ga prijatelji, koji su zamolili svoje komšije iz tog sela da ne svedoče lažno i  Nikolić je izbegao da se poput Šešelja nađe u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, bez poštenog suđenja.
Od svih koji su mu pomagali, gospodin Nikolić se pažljivo oslobađa daljeg prijateljstva. Bira priliku kako da im se više nikada ne javi na poziv, tako što menja telefon i za prijatelje više ne postoji.
Kada je pretprošle godine potpisao "protokol o saradnji" sa službama i SAD, gospodin Nikolić je odlučio da to i naplati od srpskih vlasti.
Srpski predsednik Boris Tadić-Francetić, umišljeni diktator, takođe spreman da pseći služi svima koji uporno razbijaju Srbiju, kako teritorijalno, tako i ekonomski, bio je spreman da plati svaki iznos koji od njega Tomislav Nikolić zatraži, samo da zadrži funkciju predsednika Srbije.
Pre nego što je prošlog septembra napustio Srpsku radikalnu stranku, Nikolić je primio od predsednika Borisa Tadića-Francetića milionsku apanažu, kao i obećanje da će poslanici koji sa njim napuste stranku moći da zadrže mandate u Skupštini Srbije, te i u Pokrajinskoj skupštini u Novom Sadu i Skupštini grada Beograda.
U vojnom hotelu na Goču Tomislav Nikolić je u pratnji Aleksandra Vučića, Jorgovanke Tabaković, Igora Mirovića i penzionisanog generala Božidara Đelića, kao i jednog službenika Ambasade Velike Britanije, održao radni sastanak 16. maja 2008. godine. Pučističku petorku dovezla su službena kola koja opslužuju kabinet predsednika Srbije. Tom prilikom je gospodinu Tomislavu Nikoliću i njegovim saborcima uručena pošiljka predsednika Borisa Tadića-Francetića, teška 18 milione evra!
Ovim novcem g. Nikolić je trebalo da bude kupljen da bespogovorno izvršava zadatke koje dobije od engleske obaveštajne službe.
U istom sastavu ova petočlana družina ponovo se sastaje u vojnom odmaralištu na Goču 28. maja iste godine - da dobije preciznija upustva i zadatke.
Gospodin Nikolić zaboravlja da se interesi obaveštajnih službi Engleske i SAD često ne poklapaju sa planovima i interesima njihovih vlada. Zato novac, za svaki slučaj, plaćaju njihovi sateliti u zemljama u kojima oni vršljaju i stvaraju haos.
Od kada je primio novac, gospodin Nikolić bez imalo stila, na prost i primitivan način, a takav je od kada je 1992. godine ušao u politiku kao poslanik SRS-a, na sva usta hvali politiku Borisa Tadića.
 

Kad postanu Amerikanci

"Tadićeva politika nije loša, samo se ne sprovodi" - naslov je intervjua koji je dnevnom listu Politika 8. decembra ove godine dao gospodin Nikolić.
Teško je u zemljama u kojima postoji demokratski sistem zamisliti da predstavnik opozicije na sva usta hvali predsednika Republike, a pri tom izjavljuje da želi da ga pobedi na izborima!
Kome je obraz guzica, lako mu je živeti, stara je izreka.
Ovaj čovek bez identiteta nameće nam se danas, nakon što je primio ogroman novac, kako bi dotukao Srbiju. On, prema planovima obaveštajnih centara iz Londona i Vašingtona, treba da stvori novi haos, da omogući odvajanje Vojvodine, rasparčavanje Srbije, a da potom sa svojim sokolovima i porodicom odleti u Kaliforniju.
U Kaliforniji su Nikolići već kupili imanje i hacijendu da uteknu kada Tomislav izvrši svoj krvavi pir. Treći čovek u ovoj stranci je Milan Bačević, čijom ćerkom se oženio Nikolićev sin. Gospodin Bačević se poverio svom čoveku u službi, koji ga drži na vezi, da će njegova ćerka i unuci, ako bog da, postati Amerikanci!
Planovi su jedno, ali život često donosi iznenađenja. Oni kojima služe gospoda poput Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, barem je to u poslednjih sto godina tako, uvek budu pušteni niz vodu. Poput Slobodana Miloševića, Biljane Plavšić, Sadama Huseina, Bin Ladena, Viktora Juščenka, Mihaila Sakašvilija...
Gospodin Nikolić i njegova družina idu dalje. Oni služe, a od nas traže da služimo njima. Baš perverzan zahtev grupe koja je odavno izgubila svaki moral. U stvari, ona moral nikada nije ni imala.
 

 
Voli mlado meso
 
Ako je u mladosti bio ophrvan bračnim neverstvom, gospodin Nikolić, pri kraju šeste decenije života, uživa u čarima mladog ženskog tela. Policijski službenici, koji obezbeđuju zgradu Narodne skupštine Srbije, imali su problema kako da spreče ulazak u zgradu dvadesetogodišnjakinja, koje su bile neprikladno obučene, vulgarno razgolićene, a koje su želele da idu u posetu gospodinu Nikoliću, u njegov kabinet u Skupštini Srbije. Gospodin Nikolić je uvek izričito naređivao da njegove konkubine uđu u zgradu Skupštine, o čemu su policijski službenici sačinjavali beleške.
Glavni urednik Tabloida se našalio i pre sedam meseci poslao u posetu gospodinu Nikoliću jednu mladu devojku, obučenu da starcu poput Nikolića osveži dan. Naknadno ćemo odlučiti da li ćemo opisati seks u Narodnoj skupštini Srbije.
 

 Ništa bez zaštite
 
Tomislav Nikolić je od rane mladosti imao problema sa samim sobom. Dok je radio kao predradnik u GP Žegrap, imao je, kaže za Tabloid jedan njegov tadašnji kolega s posla, noćne more. Mesecima je odlazio s posla, moleći tadašnjeg direktora Dragana Radovanovića da mu opravda izostanke, jer je želeo da zatekne na gomili svoju ženu Dragicu. Do tragedije nije došlo jer su Nikolićeve kolege s posla uvek obaveštavale Dragicu o njegovom pohodu, za svaki slučaj.

[Despotovac]

Tomislav Nikolić : Vladaću Srbijom
Tomislav Nikolić za Kurir otvoreno o Tadiću, Đinđiću, Šešelju, Koštunici, Dačiću, Dinkiću, Jovanoviću, Draškoviću, Ljajiću, Slobi i Miri, Miškoviću, Đukanoviću, Tijaniću, Vučiću, sebi
 BEOGRAD - Tomislav Nikolić nije obeležio 2009, ali hoće 2010. godinu.
Razloga za to je mnogo, jedan od njih je i njegova apsolutna uverenost da je konačno došao trenutak kad će Borisa Tadića svrgnuti s vlasti. Rezultati na poslednjih nekoliko izbora daju mu za pravo da se tome nada. Umesto intervjua, Nikolić, prvi i jedini put, samo za Kurir analizira političke aktere i pojave u Srbiji i van nje.

 2010?
- Ako bog da zdravlja, u 2010. preuzimamo Srbiju. Ako „žuti“ ne daju, čekamo ih iza krivine, kad-tad.

 Izbori?
- Vlast legalitet ima, ali legitimitet ne, i zato izbora mora biti. Danas je nemoguće izvršiti medijski pritisak na njih da raspišu izbore, jer kontrolišu sve medije.

 Funkcija predsednika ili premijera Srbije?
- Premijer, to je veći izazov za dobrog organizatora posla i čoveka od autoriteta, znači, izazov za mene. Postaću premijer kad pobedimo na izborima, a to će biti čim ih raspišu. S funkcije predsednika samo obećavate, kao Deda Mraz.

 Tadićevi savetnici?
- Tumor Srbije. Bezmalo uveli diktaturu. Njihov motiv je isključivo novac. Njihove firme obavljaju velike poslove za javna preduzeća, a imaju kancelariju, tašnu, mašnu i mobilni telefon. Niko ne može da sazna koliko dobijaju od tih preduzeća.

Bulevar Zorana Đinđića?
- Prerano dato ime jednoj ulici u Beogradu, iz koje ću se iseliti.

Peti oktobar 2000. godine?
- Veoma vešto zamišljeno, uz učešće ljudi iz inostranstva. Ne daj bože da se ponovi i da neko ruši DS u maniru Petog oktobra.

 Mlađan Dinkić?
- Apsolutno negativna ličnost. Ne mogu da shvatim upornost čoveka koji vidi da je toliko nepopularan. Kao da ništa nije naučio, kao je u politici isključivo zbog novca.

Čedomir Jovanović?
- Šamara levo i desno, sve i svakog, čime privlači određeni broj mladih buntovnika. Nema autoritet. Srce mu je u DS.

 Ivica Dačić?
- Ono što Srbi misle o političaru, to je on. Beskrupulozan, spreman na sve sa svakim.

 Velimir Ilić?
- Pragmatičan, ponekad neodmeren, treba mu strpljenja.

Vuk Drašković?
- U meni je uvek gledao Šešelja, a ja u njemu Šešeljevog neprijatelja. Jedna od najiščašenijih i promašenih karijera. Koliko je samo ljudi u njemu videlo mesiju! Očekujem da SPO nestane posle sledećih izbora.

 Danica Drašković?
- Žena koja vlada, od kuće, preko stranke, do Srbije. Navikla na lagodan život, ispod te ljušture nema ništa.

 Rasim Ljajić?
- U, opasan! Prihvata poslove koje niko drugi neće, a onda ih se odriče. Blagoglagoljiv. Imaćemo ozbiljne razgovore posle sledećih izbora, jer ne nasedam na trikove. S njim može ozbiljno da se sarađuje, ali samo obostrano i iskreno.

 Mirko Cvetković?
- Šteta što niko ne preispita šta je sve radio i kome je od ovih, protiv kojih sad radnici štrajkuju, pomagao. Tadić ga koristi kao krpu samo da njega neko ne bi napadao.

 Božidar Đelić?
- Pod sumnjivim okolnostima i sa sumnjivim zadacima došao u Srbiju. Između dva mandata u Vladi zaradio desetine miliona evra. Naučio da razgovara, prestao da se svađa i vređa, opametio se.

Dragan Šutanovac?
- Isti mentalni sklop kao i Đelić, samo u većem oklopu. Đelića ne možete da čujete da kaže kako bi se tukao s vama. Sumnjivo je što stalno govori kako će Srbija morati u NATO.

 Vuk Jeremić?
- Druga strana Tadićeve ličnosti, koja izgovara ono što gazda ne sme, a želi. Upozorio sam ga da će ga podizati dok god ne ugrožava Tadićevu popularnost, a onda će ga skloniti. Zadužen da među Srbima širi lažni optimizam.

Dragan Đilas?
- Ne znam da li je u stanju da vodi Beograd kao svoju malu firmu. Jer, para u Beogradu ima sve manje. U njemu i dalje tinja komunistički duh.

Krkobabići?
- Ne znam da li mu je i unuk postao penzioner.

Milutin Mrkonjić?
- Uživa u ulozi graditelja, ume da se veseli. Hoće sa svima da bude prijatelj. Svojeglav. Razočaran jer mu je Dinkić uzeo pola para za puteve. Ne mogu da razaznam da li je ministar SPS ili DS.

Mira Marković?
- Još imam njena dva pisma u kojima mi se zahvaljuje jer sam joj pomogao. Mešala se u sve i svašta, imala krug ljudi koji su harali Srbijom, deca im nisu bila tipična. Novac, moć, niko ništa nije mogao da im kaže. Opet, tragična je to sudbina. Ne može da se vrati u zemlju, kao i Karić, da se ne bi otkrilo šta imaju da kažu.

Pastori?
- Nadam se da se stariji Pastor neće naljutiti ako kažem da bih s njim uvek mogao da sarađujem, jer problema između nas više nema.

Nenad Čanak?
- Ma, to je budaletina!

 Beba Popović?
- Čovek koji je bio umešan u mnogo toga, a onda sklonjen jer takvi ljudi više nisu bili potrebni.

 Dragan Marković Palma?
- Šešeljev i moj sukob počeo je zbog njega. Bože zdravlja, promeniće se vlast, videćemo kako Palma vodi i firme i Jagodinu.

Dragan Todorović?
- Najtragičnija figura trenutno u Srbiji.

 Gordana Pop Lazić?
- Neka mi pošalje one svoje cipele, da joj damo novac kad nam je već toliko pomogla, a radikalima odmogla.

 Miodrag Dodik?
- Ja s njim mogu, ali on kaže da ne može sa mnom. Često je dolazio iz okupirane Bosne da pokaže solidarnost s našim narodom na Kosovu.

Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica?
- Hrvatska je nedemokratska zemlja, i kad Tadić pozove Srbe iz okruženja da budu lojalni svojim vlastima, ja ga pitam: Da li i Srbi u Hrvatskoj, koje ubijaju, proganjaju, tuku, ne daju im da odu na svoja ognjišta i groblja, treba da budu lojalni? Hrvatska nije obezbedila život za Srbe, ali ima svoju granicu priznatu u UN. Promena tih granica nemoguća je bez rata, a ja rat ne želim, niti ga prizivam. Taj rat je prošao i mi ga nismo dobili. Naši odnosi s Hrvatskom treba da zavise isključivo od onoga kako tretiraju Srbe.

 Milo Đukanović?
- Kad je počeo da u saveznu skupštinu ulazi sa obezbeđenjem, znao sam da je vrag odneo šalu.

 Vladika Amfilohije?
- Nisam Tadić, za mene je svešteno lice drugi svet.

 Aleksandar Tijanić?
- Veoma sposoban, može da napravi najbolju televiziju. Ipak, njegovo ponašanje uvek je na strani ljudi na vlasti.

 „Insajder“ i „Peščanik“?
- „Peščanik“ ne volim da slušam, to uopšte nije normalan ambijent za politički dijalog. „Insajder“ je pokrenuo temu o kojoj se u društvu malo govorilo, i to je dobro. Šteta što je autorka emisije nepopularna. Ali, ukazala je na pojavu o kojoj je malo ko smeo da govori.

 Navijači i huligani?
- Gorući problem koji se može rešiti veoma lako - izbaciti političare iz sporta! Kakav je to političar koji u Skupštini grmi o poštenju, a namešta utakmice?! Ko im obezbeđuje prevoz, karte, a onda daje novac i privilegiju da se bave unosnim poslovima s ove i one strane zakona? Ko toleriše narkodilere i kriminalce među njima? Sve dok nema dece u gledalištu, od društva i države nema ništa.

 Aleksandar Vučić?
- Blistav. Dragocen saradnik, dobar saveznik, opasan suparnik.

Strip u Blicu u kome uvek nosite ljubičastu leptir mašnu?
- Volim duhovite ljude, ali mi nije uvek smešno sve u vezi sa mnom. Prija mi humor „Kursadžija“, „indeksovaca“ ili onih voštanih figura koje su ukinuli, pa čak i kad se šale na moj račun.

 Nadimak Toma Grobar?
- Niko me tako ne zove, osim kad žele da me uvrede. Jesam bio tehnički direktor u Komunalnom preduzeću u Kragujevcu, ali i navijam za Partizan. Ne smeta mi taj nadimak.

Tomislav Nikolić?
- Imao sam težak život, nekako opstao, mnogo toga morao sam da rešim. Nisu me dovoljno dobro procenili kad sam osnivao SNS, mislili su da ću dozvoliti da me zgaze. Nisam od onih koji napadaju, ali onima koji su to učinili nisam ostao dužan. Ja sam borac.   

Zoran  Đinđić
- Kontroverzna ličnost. Svaka vlast iz pijeteta prema mučkom ubistvu
osvetljavaće mu samo dobre strane, a svaka kritika će se tumačiti kao
nepoštovanje mrtvih. Možda bi se sve drugačije odvijalo da je imao
vremena da radi šta je naumio. Neka mu je laka zemlja.

Vojislav  Koštunica
- Eh, šta da vam kažem? Razgovaramo retko, ali otvoreno.

Boris Tadić
- Čudna figura, veliki opsenar. Izgubio je podršku Zapada jer više nema autorsko pravo na saradnju sa EU.

Miroslav Mišković
- Najzanimljivija figura za političare u Srbiji. Najlakše ga je
napasti, kao da žele da mu unište kompaniju. Ili ga treba izvesti na
sud, ako postoji nešto protiv njega, ili reći da radi pošteno. Neka ga
puste da posluje u Hrvatskoj i Sloveniji kao što Hrvati i Slovenci rade
ovde. A voleo bih da narod može da kupi akcije „Delte“. Šta će mu
tolike pare, gde će s njima? Neka se i narod malo raduje uspesima
njegove firme. Neka napravi „Narodnu firmu ‘Delta’“.

Slobodan  Milošević
- Ni od jednog političara nisam doživeo toliko zla kao od njega. Ubijen
u Hagu. Da smo dobili ratove koje je vodio, drugačije bi se pričalo o
njemu. Petog oktobra na vlast su došli ljudi lošiji od njega.

Vojislav Šešelj
- Znao sam jednom čoveka koji se tako zvao.


KOSOVO JE NAŠA  RANA, NIKAD U NATO

 Kosovo i Metohija?
- Velika rana srpskog naroda. Kao da su se tu skupila sva naša lutanja i potucanja od nemila do nedraga. Pomislili smo valjda da je konačno naše, da više nećemo u seobe. Vekovima ranije Kosovo je bilo čudno mesto, na kojem smo pokazali mnogo hrabrosti, ali i mnogo neznanja. Sada je tamo Đurina livada, ali su ovce Alijine. Ako u nama ima mudrosti, pozvaće nas jednog dana da opet razgovaramo, pošto ta država ne može da funkcioniše.

 Evropska unija?
- Velika, jaka, moćna, zna da se bez nje ne može. Postavljala nam uslove za koje je znala da ne možemo da ih ispunimo, a onda odlučila da o tim uslovima ćuti, a da nastavi da s nama pregovara, što je dobro. Iz EU nema više priča o Kosovu i NATO, već o integracijama. Imaju oni jedan moj projekat, po kome Srbija s Kosovom i Metohijom treba da bude član EU, a da potom Unija može taj region Kosova da razvija apsolutno nezavisno od Srbije. Imaće suštinsku autonomiju, predsednika, parlament, vojsku, policiju, sudstvo, zdravstvo, sve. Nikad neće dobiti državu, jer dok god su Rusija i Kina u Savetu bezbednosti, to se neće desiti.

NATO?
- Neprihvatljiv za Srbiju. O našem članstvu se više ni u Briselu ne razmišlja ozbiljno.

RATKO MLADIĆ  (NI)JE PROBLEM

Haški tribunal?
- Izrodio se u sud koji sudi samo Srbima. Ukoliko neko podigne glavu ili pokaže da je protiv vlasti, može da završi u Hagu. Skoro nijedna presuda izrečena Srbima nije zakonita ni pravična. A nemate kome da se žalite. Gde to ima da Savet bezbednosti osnuje sud? Obrukali su se odvajajući nacije na krive i nedužne. Previše je Srba umrlo tamo. Jednostavno, izgubio sam veru u međunarodnu pravdu ako je Hag merilo za nju.

 Ratko Mladić?
- Problem vlasti. A možda je problem rešen, jer nam ga niko nije pomenuo sad kad smo predali kandidaturu za EU. Zvaničnike iz EU upozoravam samo na jedno - ono što tolerišete DS, moraćete da tolerišete i nama kad dođemo na vlast.

Radovan Karadžić?
- Tragičar. Čovek koga su bukvalno izmolili da predvodi bosanske Srbe. Imao je poverenje u Zapad, sklapao s njima sporazume, a onda su mu okrenuli leđa. Doživeo je ne samo da ga gone već i da ga Srbi u Srbiji uhapse i predaju. Nije mu se ostvario nijedan cilj za koji se borio. Upropašćen život.

[Bezdan]

Herojska obmana Srbije
 
Lider naprednjaka namerio se da, nakon što je primio ogroman novac, dotuče Srbiju. Prema planovima obaveštajnih centara iz Londona i Vašingtona, on treba da stvori novi haos, da omogući odvajanje Vojvodine, rasparčavanje Srbije, a da potom sa svojim sokolovima i porodicom odleti u Kaliforniju
 

M. Brkić
 

 Lider naprednjaka Tomislav Nikolić na proleće bi trebalo da otputuje u Ameriku, a prema prvim nezvaničnim najavama, domaćin će mu biti neko od visokih zvaničnika Obamine administracije. Pre nego što se otisne preko Atlantika, Nikolić će otputovati u višednevnu posetu Kini, možda već u januaru.
- Imam najavu kineskog ambasadora da priprema moj put u Peking - potvrdio je Nikolić - Na malo duže staze ugovara se i moj put u Ameriku. Očekujem da bi tamo trebalo da budem primljen na visokom nivou. Nedavno sam i od ambasadora Izraela dobio poziv da posetim njihovu zemlju.
Tabloid je u prošlom broju opisao razvojni put gospodina Nikolića, koji je od referenta za grobna mesta u kragujevačkom komunalnom pogrebnom preduzeću dospeo do šefa poslaničke grupe Napred Srbijo.
Povodom Nikolićevog odlaska u Sjedinjene Američke Države u posetu na najvišem nivou, koja se, prema njegovom priznanju, brižljivo priprema za proleće, vredi citirati ranije izjave gospodina Nikolića.
 

Prijatelji i neprijatelji
Kao zamenika predsednika SRS-a, Tomislava Nikolića je Press pre dve godine upitao da li je još na crnoj listi Vlade SAD, kojom se njemu i još nekim vođama SRS-a zabranjuje ulazak u ovu zemlju. Odgovorio je da mu nije poznato da li je neki od radikala na "crnoj listi" američke vlade.
- Da vam iskreno kažem, to me i ne interesuje! Nikada nisam tražio njihovu vizu, a kako stvari stoje, niti ću! Nisam na spisku onih koji zarađuju pare u Americi, tobože držeći nekakva predavanja - kategoričan je bio Tomislav Nikolić.
Tabloid je u prošlom broju upoznao čitaoce sa prevratom koji je u svojoj bivšoj stranci, a i u svojoj duši i u javnom nastupu, izveo gospodin Nikolić.
Podsećamo da je, nakon što je njegov sin Radomir u SAD pre nešto više od dve godine počinio teži krivični prestup, njegov otac pristupio akciji povratka sina iz njemu omražene zemlje, koju je skoro dve decenije označavao kao zemlju mraka i neprijatelja srpstva. Jašući na mržnji i vodeći kampanju protiv SAD i zapadnoevropskih država, gospodin Nikolić je napredovao u svojoj stranci. Postao je drugi čovek, zaradio je lepe pare, stan od 170 kvadrata, automobile, sinovi su mu se okućili, dobili stanove, napunili konta. I to sve zahvaljujući ocu Tomislavu koji je upirao prst na SAD, Nemačku, Francusku, Englesku... nazivajući ih najvećim neprijateljima Srbije, pozivajući građane da glasaju za Srpsku radikalnu stranku i njega kao predsednika Srbije.
Ali, kada je sin Raša zabrljao, otac je zaboravio na svoju prošlost, na dve decenije u kojima je na sva usta pozivao sledbenike da ga podrže u naporu da oslobodi Srbiju te pošasti.
Gospodin Nikolić je kao zamenik predsednika Srpske radikalne stranke bio i potpredsednik Vlade Srbije u mandatu Mirka Marjanovića.
Istražitelji Krivičnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije interesovali su se za učešće gospodina Nikolića u događajima u selu Antin u Hrvatskoj. Tim povodom Haško tužilaštvo se ozbiljno namerilo na gospodina Nikolića. Od dalje istrage oslobodili su ga prijatelji, koji su zamolili svoje komšije iz tog sela da ne svedoče lažno i  Nikolić je izbegao da se poput Šešelja nađe u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, bez poštenog suđenja.
Od svih koji su mu pomagali, gospodin Nikolić se pažljivo oslobađa daljeg prijateljstva. Bira priliku kako da im se više nikada ne javi na poziv, tako što menja telefon i za prijatelje više ne postoji.
Kada je pretprošle godine potpisao "protokol o saradnji" sa službama i SAD, gospodin Nikolić je odlučio da to i naplati od srpskih vlasti.
Srpski predsednik Boris Tadić-Francetić, umišljeni diktator, takođe spreman da pseći služi svima koji uporno razbijaju Srbiju, kako teritorijalno, tako i ekonomski, bio je spreman da plati svaki iznos koji od njega Tomislav Nikolić zatraži, samo da zadrži funkciju predsednika Srbije.
Pre nego što je prošlog septembra napustio Srpsku radikalnu stranku, Nikolić je primio od predsednika Borisa Tadića-Francetića milionsku apanažu, kao i obećanje da će poslanici koji sa njim napuste stranku moći da zadrže mandate u Skupštini Srbije, te i u Pokrajinskoj skupštini u Novom Sadu i Skupštini grada Beograda.
U vojnom hotelu na Goču Tomislav Nikolić je u pratnji Aleksandra Vučića, Jorgovanke Tabaković, Igora Mirovića i penzionisanog generala Božidara Đelića, kao i jednog službenika Ambasade Velike Britanije, održao radni sastanak 16. maja 2008. godine. Pučističku petorku dovezla su službena kola koja opslužuju kabinet predsednika Srbije. Tom prilikom je gospodinu Tomislavu Nikoliću i njegovim saborcima uručena pošiljka predsednika Borisa Tadića-Francetića, teška 18 milione evra!
Ovim novcem g. Nikolić je trebalo da bude kupljen da bespogovorno izvršava zadatke koje dobije od engleske obaveštajne službe.
U istom sastavu ova petočlana družina ponovo se sastaje u vojnom odmaralištu na Goču 28. maja iste godine - da dobije preciznija upustva i zadatke.
Gospodin Nikolić zaboravlja da se interesi obaveštajnih službi Engleske i SAD često ne poklapaju sa planovima i interesima njihovih vlada. Zato novac, za svaki slučaj, plaćaju njihovi sateliti u zemljama u kojima oni vršljaju i stvaraju haos.
Od kada je primio novac, gospodin Nikolić bez imalo stila, na prost i primitivan način, a takav je od kada je 1992. godine ušao u politiku kao poslanik SRS-a, na sva usta hvali politiku Borisa Tadića.
 

Kad postanu Amerikanci
"Tadićeva politika nije loša, samo se ne sprovodi" - naslov je intervjua koji je dnevnom listu Politika 8. decembra ove godine dao gospodin Nikolić.
Teško je u zemljama u kojima postoji demokratski sistem zamisliti da predstavnik opozicije na sva usta hvali predsednika Republike, a pri tom izjavljuje da želi da ga pobedi na izborima!
Kome je obraz guzica, lako mu je živeti, stara je izreka.
Ovaj čovek bez identiteta nameće nam se danas, nakon što je primio ogroman novac, kako bi dotukao Srbiju. On, prema planovima obaveštajnih centara iz Londona i Vašingtona, treba da stvori novi haos, da omogući odvajanje Vojvodine, rasparčavanje Srbije, a da potom sa svojim sokolovima i porodicom odleti u Kaliforniju.
U Kaliforniji su Nikolići već kupili imanje i hacijendu da uteknu kada Tomislav izvrši svoj krvavi pir. Treći čovek u ovoj stranci je Milan Bačević, čijom ćerkom se oženio Nikolićev sin. Gospodin Bačević se poverio svom čoveku u službi, koji ga drži na vezi, da će njegova ćerka i unuci, ako bog da, postati Amerikanci!
Planovi su jedno, ali život često donosi iznenađenja. Oni kojima služe gospoda poput Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, barem je to u poslednjih sto godina tako, uvek budu pušteni niz vodu. Poput Slobodana Miloševića, Biljane Plavšić, Sadama Huseina, Bin Ladena, Viktora Juščenka, Mihaila Sakašvilija...
Gospodin Nikolić i njegova družina idu dalje. Oni služe, a od nas traže da služimo njima. Baš perverzan zahtev grupe koja je odavno izgubila svaki moral. U stvari, ona moral nikada nije ni imala.

[Dana]

Znamo svi da je prodao dusu Tadicu. Prema tome - za njega ce glasati samo "tadicevci"

Potpuno se slazem. Dogovorili su se da samo naprave rokadu. Ne verujem mu ni rec. Sve je to lazov do lazova.

[Пајко]

"OSTAVITE IH, SLEPI SU VOĐE SLEPIMA, A SLEPI KAD SLEPOG
 VODI, OBA ĆE U JAMU PASTI" Jev. po Mateju